Mozemo zamisliti situaciju: godina 1944, blizi se kraj rata, samouvereni Staljin vec se oseca kao gospodar sveta koji ce se za koju godinu preobratiti u komunisticku planetu. Tito ce biti tek jedna od figura koju ce on, Josif Strasni, pomicati u toj zabavnoj igri. Kavijar i votka su zanosni, ali Tita ne moze impresionirati okruzenje, mocnik, ni alkohol, on igra svoju igru, a uloga figure ne dolazi u obzir. Da je bio malo usresredjeniji, Staljin bi to shvatio jos tada u rezidenciji u Bukurestu. Kad je shvatio, vec je bilo kasno. Tito je isplanirao niz poteza unapred na brojnim ruckovima i vecerama koje je priredjivao i na koje je rado odlazio.